УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Укупно приказа странице

уторак, 14. јул 2015.

Мађари затварају своју границу - да ли су упозорења од пре неог времена била претерана?

Град на Тимоку више не може да се носи са огромним приливом невољника са Блиског истока

ЗАЈЕЧАР - Штаб за ванредне ситуације озбиљно размишља о увођењу ванредног стања јер, по према подацима којима располажемо, на граници са Бугарском чека око 40.000 миграната из земаља Блиског истока, спремних да уђу у нашу земљу - каже Милко Тодоровић, помоћник градоначелника града на Тимоку, задужен управо за ванредне ситуације. 
 Тодоровић показује мигранте у Зајечару
Тодоровић показује мигранте у Зајечару
С обзиром на то да је, само током протеклих неколико дана, у Зајечар ушло више од хиљаду миграната из Сирије, Авганистана, Ирака... - наставља Тодоровић - дата је препорука органима локалне самоуправе да, до даљег, откажу све скупове и манифестације на отвореном.
- Град више нема могућност да се стара о мигрантима, као ни новац за додатно одржавање комуналне хигијене. Ни у медицинским установама више нема места за пружање помоћи тим људима, па не можемо ни да проверимо да ли су неки од њих заражени. Такође, више ни финансијски не можемо да издржимо толики прилив миграната и неминовно је да, после још једне безбедносне провере, донесемо дефинитивну одлуку да ли ћемо увести ванредно стање - изричит је Тодоровић.
С друге стране, Горан Томић, начелник Полицијске управе у Зајечару, истиче да су током последњих месеци, спречили улазак у Србију више од 3.000 миграната, што је далеко већи број него у истом периоду лане. Ипак, сматра да у овом тренутку нема разлога за увођење ванредног стања. Томић је уверен да би право решење било формирање прихватног пункта у којем би мигранти добили медицинску и сву осталу помоћ.
Он истиче и да се тек један одсто избеглица са Блиског истока задржи у граду на Тимоку, док огромна већина наставља пут ка Суботици - чему погодује и велики број оних који би да зараде шверцујући их кроз нашу земљу. Иако је до сада процесуирано више од стотину особа који су се бавиле тим "послом", овај проблем сваким даном је све већи.

Зајечар због миграната на ивици ванредног стања | Србија | Novosti.rs

NEVIĐENA NAJEZDA....

migranti u Makedoniji
22.06.2015. • 14:54h
Foto: Reuters

NAJEZDA MIGRANATA: Prema Beogradu se uputilo više od 10 hiljada Sirijaca i Iračana

Sa srpsko-makedonske granice stižu nam šokantni prizori! Više od 10.000 migranata koji beže od rata u Siriji, Iraku i Avganistanu prešlo je ilegalno ovog vikenda našu zemlju i nastavilo put prema Beogradu

Apokaliptične prizore zabeležili su srpski i makedonski fotoreporeteri. Više od stotina izbeglica, uglavnom muškaraca u kolonama nezaustavljivo nadire prema granici, a pre nego što pređu u Srbiju, prenoćište nalaze u džamijama u Kumanovu.
Vozač šlepera Dragan Tomašević, koji je tokom vikenda na graničnom prelazu Tabanovce čekao da uđe u Srbiju, kaže da je bukvalno opkoljen Sirijcima!

Migranti su veoma miroljubivi

"Oni su bukvalno svuda oko nas. Na sreću, miroljubivi su, ne prave nikakve probleme. Dođu do granice, sednu sa strane pored puta i onda kad padne noć u zelenom pojasu, van graničnih prelaza, odlaze u Srbiju. Pričao sam sa jednim od njih, kaže da je pedijatar izDamaska i da mora po svaku cenu da dođe do Berlina, gde mu živi brat", prepričava Dragan za Informer.
Kako kaže, dolazak velikog talasa izbeglica u Srbiju niko više ne može da spreči.
Grci i Makedonci ih podstiču da što pre idu dalje. I veliko je pitanje da li taj talas bilo ko može da zaustavi! Pazite, kad nagrne hiljadu ljudi u koloni, pa to izgleda tako strašno da prosto morate da se sklonite i propustite ih. Njih bi samo vojska moga da zaustavi.
Zvanično, niko nije juče komentarisao ovaj najveći talas izbeglica koji dolazi u Srbiju. U graničnoj policiji potvrđuju da je oko granica primetan veliki broj "pešaka" koji uglavnom noću ilegalno prelaze u Srbiju.
sirijski migranti
Foto: Profimedia
"Makedonci su promenili zakon, tako da se Sirijci i ostali u roku od 72 sata kroz Makedoniju slobodno kreću i naprosto nadiru ka našoj granici. Ovo sve više liči na humanitarnu katastrofu", rekao je nezvanično za Informer policijski oficir sa graničnog prelaza u Preševu.

Teška noć

U centru Beograda se na svakom koraku mogu sresti izbeglice, što govori da je situacija sa migrantima sve komplikovanija. Tako je na Terazijskom platou i ispod Brankovog mosta noć između subote i nedelje prespavalo na stotine migranata.
Dosta migranata se ovog vikenda moglo sresti i u tržnim centrima "Ušće" i "Delta siti", gde uglavnom kupuju jeftine cipele i patike.
Ukoliko ove srede Mađarska zaista počne sa gradnjom žičane ograde duž granice sa Srbijom, naša zemlja bi moga da bude u ogromnom problemu sa izbeglicama iz Sirije, Avganistana, Iraka.
Ako Mađari zaista zatvore granicu, u Srbiji bismo za mesec dana imali više od 200. 000  ljudi koji bi protiv svoje volje bili "zarobljeni" u Srbiji.
          = извор: НАЈЕЗДА МИГРАНАТА (Србија данас)

НЕШТО СЕ ВЕЛИКО ИЗА БРЕГА ВАЉА - подвала

ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ КОСМЕТА – ПОГЛЕД СА СТРАНЕ

Komnen
Комнен Коља Сератлић, 16.2.2015.
(Аутор је дугогодишњи дипломата и члан УНС-а)
Конзуларни послови имају велики значај у свим државама света, они су основ рада сваког добро уређеног МСП-а. Пре Нове ере на просторима старе Кине су настали први корени дипломатије. То су уствари били конзуларни послови, јер су сукобљене стране слале своје изасланике да решавају бројне проблеме становништва након ратова и освајања туђих територија.
Кад год сам писао о конзуларним пословима, а писао сам у разним листовима, часописима, порталима, говорио на ТВ каналима, цитирао сам француске министре иностраних послова који су у својим инаугуралним говорима наглашавали: „Посебно ћу се бавити конзуларним пословима који штите Французе расуте по свету и који проносе славу велике Француске“. У Ке д Орсеју елитни департман је конузуларни и у њему су најсикуснији дипломати (када погледате графичку шему Ке д Орсеја, тај департман је први иза министра).
konzulat_srbije_hnУ Југославији, СРЈ, ДЗСЦГ и на крају Србији, конзуларни послови су често стављани у други план, посебно у време првог ДОС-овог министра спољних послова, који је избацио на улицу 75 вице конзула, конзула, генералних конзула. Радило се о правим занатлијама који су годинама пекли тај занат у земљи и иностранству и који нису имали никакве везе са партијама и политиком. Потребно је најмање 30 година да се та служба обнови. Конзул мора познавати огромну материју конзуларне праксе, све конзуларне функције, мора не само штитити већ заштитити своје држављане на територији друге земље. За разлику од других дипломата, конзули морају знати језик (у Мађарској мађарски у Јапану јапански у Кини кинески и тако редом) и правну нормативу земље службовања.
Државе успоставе такве конзуларне односе, да свака од њих прихвата да органи оне друге државе могу на њеној територији, на основу Бечке конзуларне конвенције, билатералних конзуларних конвенција, законских норми једне и друге земље, обављати конзуларне функције. На молбу органа земље пријема, конзул се мора одазвати у било које време када се деси убиство, хапшење илегално пребеглих држављана, отпремање мртваца, крађе, туче и др. Други дипломатски послови из домена политике, економије, културе, науке, просвете, спорта су такође одговорни, захтевају професионалца, али су кудикамо лакши, зато многи дипломати беже од конзуларних послова.
Основна и најважнија конзуларна функција је држављанство које је трајна правна веза између грађанина и државе (конзуларних радњи и функција је више од 500, јер конзулати обављају радње многих државних институција, тако да држављанину дају све услуге као да је на територији своје земље). Сувишно је напоменути да је држављанство настало када и држава. Међутим, најважнија је та правна веза државе и грађанина, односно права и обавезе државе према појединцу и појединца према држави. Држављанство (регулисано законом) може престати одрицањем, може се стећи, може се одузети итд.
Да се вратимо теми: најприје поставља се основно питање, да ли су Шиптари на Космету држављани Србије, односно да ли су се одрекли српског држављанства када је проглашена држава Косово. Наравно, одговор је потврданШиптари су се одрекли српског држављанства, престала је та правна веза (која за собом повлачи узајамне обавезе) између државе Србије и Шиптара.
ssiptari
Земље које су признале ту државу (више од стотину) морале су водити рачуна, пре одлуке о признању, који се све проблеми могу јавити признавањем квази државе. Њима, поготово великим западним силама, то и није важно, док се неки проблем не појави на њиховој територији. Мађарска, која је „нападнута“ избеглицама, односно држављанима државе Косово, с обзиром на то да је признала ту државу, требало би да са њом решава настале проблеме. Мађарска или било која друга земља која је признала државу Косово, нема право било шта да тражи од Србије.
На другој страни, Србија сходно Резолуцији 1244 ОУН, сматра Космет својом територијом и Шиптаре својим држављанима. Зато се сви становници Космета могу шетати и насељавати било где у Србији. Узмимо сада хипотетички да је Србија признала државу Косово, постојала би конвенција о конзуларним односима на основу које се регулишу сва питања, укључујући избеглице и илегалне прелазе. Не би се могло десити да Шиптари слободно допутују, и то аутобусима српског превозника, до границе са Мађарском. Узмимо, такође, хипотетички да су Шиптари до границе са Мађарском дошли илегално и илегално прешли у Мађарску – зашто би се Србија бавила тим проблемом када те избеглице нису њени држављани.
Међутим, Србија ће, како је изјавио господин Дачић, „учинити све што је у њеној моћи“, поставивши питање „шта да се учини с људима који су у Приштини легално добили шенгенске визе?“. Коме је ово питање поставио господин министар, који – к томе – није хтео или није смео да саопшти да су шенгенске визе издате на документима (пасошима) „државе Косово“. Када би то саопштио, морао би да каже, иако Србија није формално признала „државу Косово“, да се страни држављани легално шетају по његовој Србији.
Следећа реченица министра Дачића је за Риплија: „Ми ћемо спречавати илегалне миграције, али знате шта су илегалне миграције – то је кад неко незаконито прелази с једне територије на другу. А, шта ћемо кад они то раде на основу неких споразума или легално издатих виза? То нису илегалне миграције“. Немогуће је докучити шта је министар хтео да каже. Њему се све помешало у глави. Хајде да условно, иако није прецизан, прихватимо да нас је „научио“ шта су илегалне миграције. Да ли ова најезда избеглица из Космета спада у илегалне миграције, јер Дачић у својој генијалној дефиницији не наводи да су илегалне миграције прелази са туђе територије на туђу територију већ каже „са територије на територију“, што је апсурд. „А, шта ћемо кад они то раде на основу неких споразума или легално издатих виза? То нису илегалне миграције“. С обзиром на то да мој мозак није у стању да схвати наведено логицирање, јер су конзуларни послови прецизни као математика, поготово у сфери држављанства, морам се упитати ко су то „они“, о каквим се споразумима ради, ко је и с ким потписао те споразуме, министар је морао цитирати неке чланове тих споразума. Такође, министар није рекао ко је и на чијем документу издао визе. Многи новинари или нико од њих не познаје ту материју, да познају упитали би министра, које су стране амбасаде у Приштини издале шенгенске визе шиптарима и на чији докуменат.
Слично је у емисији „Један на један“ нешто неразговетно причао генерални секретар МСП-а, коме чувена водитељица, звезда Даница, није умела да поставља питања. Тог генералног секретара МСП-а поставио је Дачић без иједног дана дипломатско-конзуларног стажа. Генерални секретар у свим уређеним државама је човек који је провео у дипломатији 30 година, који иза себе има најмање 4 службовања у иностранству по 4 године, који говори неколико страних језика и који је оспособљен да стручно одговари на сва питања, посебно из домена конзуларно-правне материје.
Карактеристично је и неумесно понашање министра унутрашњих послова који са усхићењем ликује зато што су шиптари пожелели српски пасош. А ако су неки и пожелели, министар се не пита зашто. Тај министар нема право да им изда пасош, јер су се одрекли држављанства. Процедура поновног стицања држављанства је компликована, дуга и скупа (такса је неколико хиљада евра). Недопустиво је, такође, да се тај министар хвали како му Немци помажу у откривању избеглица. Ко је ту одлуку донео да Немци вршљају и по остатку Србије када већ годинама њихова војничка чизма гази по српском Космету.
Нажалост, Срби имају кратко памћење. Све што је било и што је више од 40 година важно и ружно у Србији, везано је за Космет. Поред симулирања тровања, „егзодуса“ шиптара, разних „рачкова“, због чега смо бомбардовани, сада се јављају чланкописци који плачу над несрећом избеглица, оправдавају бежање са Космета и за то подједнако окривљују Приштину и Београд, лицемерје Запада и Србије. Тако један чланкописац, након што је описао лицемерје Европе, каже: „Ништа мање лицемерна није ни српска власт, која шаље стотине полицајаца да штите границу Европске уније од својих сопствених грађана“. Очито је да је овај чланкописац табула раза (tabula rasa) када се ради о Шиптарима. Само да је прочитао упозорење великог Француза А. Малроа пре више од 30 година, имао би неки други поглед. Још један познати аналитик, односно једини српски патриота који је имао част да недавно доручкује са Обамом, сматра да ће „Талас избеглица са Космета највише штетити Приштини“, додавши „иза тог таласа стоје економски разлози“. А, онда генијално закључује, чак тврди „да се европско јавно мњење окреће против њих“ и додаје „да би требало да се запитају (не наводи ко да се запита, да ли Империја, Енглеска, Немачка, Ватикан, ко, прим. ККС), зар је требало овима помагати да створе некакву своју квази државу, када не могу било шта да ураде“ („О темпора о морес“).
Иако ни овом приликом нећу избећи приговор да заступам теорију завере, јер сматрам да најезда избеглица из Космета није случајна баш ових дана. То је једна велика подвала Србији, или како се каже у народу: „Нешто се велико иза брега ваља“.
Зашто те најезде није било пре пет, четири, три, године када је политичко, економско, морално, културно стање на Космету било исто или горе? Сви Шиптари који се докопају Европе и зараде новац, вратиће се једнога дана управо у ту Војводину. Куповаће имања, куће, станове, фирме.
Ко у њихово име и за њихове наркопаре већ годинама купује у Војводини хиљаде хектара земље? И сада многи долазе у Врање (посебно труднице да се породе), Ниш, Београд, купују станове, не питајући за цену. Такође, подвала је што пролазе кроз унесрећену Србију.
Зашто са пасошима „државе Косово“ и шенгенским визама, о којима сведочи Дачић, не путују легално авионима из Приштине, Тиране, Подгорице, Софије у срећни западни свет, зашто илегално не прелазе у Црну Гору, а затим у Јевропски рај Хрватску, или преко друга два раја – Бугарске и Румуније?
Питања је превише, на њих не могу одговорити неуки политичари или дипломати са неколико месеци дипломатског стажа.
Господо, другови, поштена и непоштена интелигенцијо, призовите се памети. Зар не видите да Западна Европа и Империја сматрају да је Србија погодна за грађански рат и не само Србија већ и цели Балкан. Тај Запад, који се увалио у украјинску фашистичку каљугу, мора отворити ново жариште. Посебно је Империја у тешком економском и моралном стању. Личи на бика који се отргнуо, након што је ударен маљем међу рогове. Империја ће протутњати Балкaном и оставити иза себе пустош, крв, сузе.

Evropa ili smrt?

Fotografije čitalaca, Vladimir Trokicić
Fotografije čitalaca, Vladimir Trokicić

Herojsko odugovlačenje

Polako se mirim sa heroičnom srpskom retorikom. Političari govore kao da iz dana u dan biju gigantske, sudbonosne bitke. Sad takvu bitku biju baš u Briselu. Reporteri beogradskih televizijskih kuća u dramatičnom tonu s lica mesta izveštavaju o dugim i mučnim pregovorima premijera Aleksandra Vučića i predsednika kosovske vlade Ise Mustafe. Taj dramatičan ton je donekle razumljiv, jer vreme ne radi za Srbiju, s druge strane, međutim, ne svedoči o slobodnom i objektivnom novinarstvu. Evropske političare već pomalo čini nestrpljivim ovo oduženo pogađanje. Naročito je to primetno na krajnjoj desnici. Marine Le Pen, predsednica francuske ekstremno desničarske stranke Nacionalni front podnela je Evropskom parlamentu predlog da se suspenduju pregovori sa Srbijom o njenom pridruživanju Evropskoj uniji, zbog – kako piše u obrazloženju – njenog odnosa prema Rusiji i zbog odugovlačenja pregovora sa Kosovom. Treba reći da krajnje desičarska frakcija nema mnogo izgleda da Evropski parlament prihvati njen predlog. Marine Le Pen za sada ne predstavlja preveliku opasnost, međutim, neće biti na odmet razmisliti o izjavi Ernsta Rihela za beogradski dnevni list Danas. Nemački političar koji je u vladi Angele Merkel zadužen za pitanja Balkana, upozorava da su šanse Srbije bez normalizacije odnosa sa Kosovom vrlo skromne, a istovremeno ukazuje i na to da bi trebalo ohladiti ratobornog Milorada Dodika. Natezanje je ustaljeno. A ono najviše štete nanosi Vojvodini. Aktuelna srpska vlada sistematski sužava nadležnosti Vojvodine, već i time što ne ispunjava prema njoj svoje ustavne obaveze. I baš zbog toga, pridruživanje Evropskoj uniji jeste njena jedina šansa. Interesi nacionalnih manjina su na ovoj tački identične sa interesima Vojvodine. Toga sam svestan čak i kad nas svakodnevno, sistematski truju evroskepticizmom. Vrlo jasno vidim slabosti, nedostatke i probleme Evropske unije, a oni koji su je sve donedavno tako žarko želeli, sad najviše zaziru od nje. Ne znam za bolje rešenje. Nadam se da to znaju i oni koji sad aplaudiraju Grcima.

Evropa ili smrt

Meteorolozi su gotovo na minut predvideli promenu vremena, prepodne je počela da rominja kiša. Već danima je u Novom Sadu vlažno, kišovito, jesenje-prohladno vreme, Zmaj Jovina ulica je gotovo prazna. Hodam tik pored zida, kad pred sobom iznenada ugledam čoveka s mršavim rancem na leđima, iza njega ženu koja vodi dete od 6-7 godina. Na tren su nam se susreli pogledi. Prepoznao sam u njima izbeglicu. U to sam se uverio kad sam iza njih ugledao čitavu grupu od desetak muškaraca, žena i dece sa sličnim rancima na leđima. Ulazim u obližnji kafić, srećem se s nekim poznanicima, kažu da je grad pun imigranata. Sede u Dunavskom, u Futoškom parku… Od njih čujem i vest da je Mađarska već počela pripreme za podizanje četiri metra visoke ograde od bodljikave žice duž cele granice sa Srbijom. Ćutim, zamišljen, pijuckam svoj produženi espreso, ne komentarišem događaje. Na naslovnoj stranici novina, zaboravljenih na susednom stolu, krupan naslov: Mađarska vraća imigrante u Srbiju. U članku pod ovim naslovom piše da je prema podacima koje je saopštio Ljuba Simić, sudija za prekršaje u Subotici, tokom nekoliko prošlih nedelja mađarska policija je u velikoj tajnosti vratila u Srbiju oko 3.500 muškaraca, žena i dece. Sudija za prekršaje izrekao im je novčane kazne koje ih neće pokolebati u nameri da se dokopaju Zapadne Evrope. Jedan imigrant iz Somalije kaže: „Evropa ili smrt”. Privremeno su se smestili u jednu napuštenu ciglanu nadomak Subotice, i spremaju se da ponovo pređu granicu, bude li potrebno, znaće već kako i čime treba preseći bodljikavu žicu, nemaju šta da izgube, jer su već sve izgubili, sada samo spasavaju svoje živote. Izlazim iz kafića, nebo se natmurilo i posle nekoliko minuta na grad se stušti prava letnja oluja, zaustavljam jedan taksi. Vozač se žali, nije mu svejedno kad u kola sednu momci iz Iraka, Somalije, Sudana, Sirije, pogotovu ne na duže relacije, na primer, prema Subotici, jer ako ga policija zaustavi, ne može da izbegne kaznu, a mogu i kola da mu zaplene. Slušam taksistu i pomišljam na 1956. godinu. U to vreme blizu naše ulice nalazila se jedna napuštena kasarna, gde su privremeno smeštene izbeglice iz Mađarske. Sećam se, bio je novembar mesec, noći su već bile hladne, pa smo im, kao komšije, skupljali ćebad, a nedeljom smo ih pozivali na ručak. Dolazio sam kući za vikend iz Novog Sada. I tada sam, u toj napuštenoj kasarni prvi put sreo Mađare iz Mađarske. Uskoro sam ih viđao, u manjim i većim grupama i u Novom Sadu, prvi put u parkiću u Koruškoj ulici, zatim u parku u Futoškoj ulici i u malom parku blizu gimnazije. Sedeli su na klupama, zurili su ispred sebe i, valjda, brojali dane koji su uprazno prolazili. Čekali su kad će stići i na njih red da krenu u Kanadu, u Ameriku, Nemačku… Naviru mi svaki čas ova sećanja, mada mi je jasno da je ovoga puta stvar mnogo složenija.
Stotine hiljada ljudi je krenulo, i još nekoliko miliona je spremno da krene, i svi ponavljaju: „Evropa ili smrt”. Izbeglice iz ratom, nemaštinom zahvaćenih područja stupaju u obećanu zemlju sa ogromnim kulturalnim i verskim razlikama. A mi, sa svoje strane, otuđeni i od sebe i od bližnjih, postajemo sve više ksenofobični, ili se bar plašimo najezde stranaca. Nikom nije lako, ni izbeglicama, ni Srbiji, ni Mađarskoj. Naravno, ni Evropi. Međutim, mislim da bismo mogli i drugačije da se ponašamo. Evropski političari su pali na ispitu, pokazuju prstom jedni na druge, traže žrtvenog jarca, proteruju ljude ovamo-onamo. U 21. veku se zatvaraju iza ograda od bodljikave žice. Već više od dvadeset godina, zapravo, od početka jugoslovenskih ratova, verujem da nije evropska privreda glavni problem, već da je nevolja sa njenom političkom elitom. Svi nastoje da odgovornost svale na druge. Italijanski premijer Mateo Renci kritikovao je Mađarsku. Nedopustivo je, rekao je Renci, da se posle gvozdene zavese u Evropi podižu novi zidovi. Treba razmisliti o njegovim rečima, jer je i Italija suočena sa najezdom izbeglica. Veliki „prijatelj manjina”, Robert Fico, stao je u odbranu Mađarske. „Brod je pun” – izjavljuje portparol mađarske vlade. U Berlinu je mađarski ambasador pozvan u Ministarstvo inostranih poslova, jer jer Mađarska vlada prekršila odredbe sporazuma Dablin II, to jest odbija da primi nazad sa Zapada vraćene izbeglice. I Austrija kritikuje Mađarsku. Reč je samo o privremenoj meri, brani se mađarska vlada. Lopta se prebacuje iz jednog dvorišta i drugo. Ne sumnjam da je brod dupke pun, ali sam gotovo siguran da ne tone zbog izbeglica. Ili će Evropa biti jedinstvena, ili će biti jednom polovinom kineski, a drugom polovinom američki protektorat.

Ljosin kompliment

Genijalno! Peruanski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književost Mario Vargas Ljosa gostovao je pre nekoliko dana u Beogradu i u Novom Sadu. U Novom Sadu mu je u velikoj dvorani Srpskog narodnog pozorišta uručena nagrada Milovan Vidaković, u Beogradu je posle književne večeri potpisivao svoje knjige, a potom je posetio predsednika republike Tomislava Nikolića. Posle ove vizite Ljosa je pohvalio obaveštenost i obrazovanost predsednika Nikolića. „Nisam se susretao sa mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju. Zaista sam očaran“, izjavio je Vargas Ljosa.
      = препоручени чланак.Категорија: којешта. Извор: Autonomija.info, 04.07.2015. Preveo Arpad Vicko

недеља, 12. јул 2015.

Ивањдан - слава пркосне цркве

ИВАЊДАН, слава београдске Цркве рођења Светог Јована Крститеља обележена је свечаном архијерејском литургијом. Верници су дупке испунили свој парохијски храм који се налази на Централном гробљу. Он је настао од капеле за православне у послератно време, као симбол отпора комунистичким властима.
Црква рођења Светог Јована Крститеља има иконостас који је светски уникат, јер су га у нацистичком логору Бухенвалд направили српски архитекта и официр Григорије Самојлов и његови заробљени ратни другови.

Ивањдан - слава пркосне цркве | Репортаже | Novosti.rs