Укупно приказа странице
недеља, 10. децембар 2017.
петак, 8. децембар 2017.
понедељак, 4. децембар 2017.
Prorocanstvo [2017.01] - O Srbiji i svetu 3/3
Snimano 2017.01.18-og u Kragujevcu.
Enon Hataton opisuje vizije nastupajucih dogadjaja. Ovo su vremena kriticna za svetski mir. Da li ce planeta izbeci svetski sukob?
Enon Hataton opisuje vizije nastupajucih dogadjaja. Ovo su vremena kriticna za svetski mir. Da li ce planeta izbeci svetski sukob?
петак, 1. децембар 2017.
среда, 29. новембар 2017.
Vladimir Dimitrijevic - Catena Mundi i Precutana kulturna istorija Srba
Једна од најпосећенијих промоција ИК Catena mundi oдржана је у Петровцу на Млави. Тражила се столица више на промоцији Catene mundi у Петровцу на Млави. У четвртак, задњег дана фебруара 2013, у Петровцу на Млави био је изванредан догађај. У препуној новоизграђеној библиотеци "Ђура Јакшић" одржана је промоција издавачке куће Catena mundi, коју је презентовао мр Владимир Димитријевић. Организатори су морали у неколико наврата да додају столице јер је простор био препун заинтересованих људи.Владимир Димитријевић је представио све књиге и писце Catene mundi, а о свој књизи из разлога његове истинске скромности није проговорио ни пар речи. Међутим, прво је на штанду нестала његова књига "Прећутана културна историја Срба", а затим скоро све друге Catene mundi су распродате у рекордном року.Заинтересовани су могли да питају све што су хтели, док је Димитријевић бриљантно и духовито одговарао, на себи својствен начин и на одушевљење присутних.Изузетно лепо дружење је потрајало и после предавања.
субота, 25. новембар 2017.
Семнадцать мгновений весны - Седамнаест тренутака пролећа (1973) 1/12 ср...
У
току 40 година на екранима! 11. августа
1973. године совјетска ТВ почела је
да демонстрира играни филм «17 тренутака у пролеће». То је серија са
више епизода, посвећена руском Џејмсу Бонду – совјетском резиденту, који
се усадио у политичку обавештајну службу Немачке – пуковнику Исајеву,
који је постао штандартенфирер СС Штирлиц. Совјетски гледаоци су
заволели тај филм одмах и заувек. Чак и данас га демонстрирају неколико
пута годишње – те публика гледа, не одвајајући се од екрана!
да демонстрира играни филм «17 тренутака у пролеће». То је серија са
више епизода, посвећена руском Џејмсу Бонду – совјетском резиденту, који
се усадио у политичку обавештајну службу Немачке – пуковнику Исајеву,
који је постао штандартенфирер СС Штирлиц. Совјетски гледаоци су
заволели тај филм одмах и заувек. Чак и данас га демонстрирају неколико
пута годишње – те публика гледа, не одвајајући се од екрана!
Акције филма
се дешавају у Немачкој последњих месеци
Другог светског рата. Штандартенфирер СС Штирлиц испуњава задатак
Москве, раскринкавајући сепаратне преговоре фашиста с Американцима…
Другог светског рата. Штандартенфирер СС Штирлиц испуњава задатак
Москве, раскринкавајући сепаратне преговоре фашиста с Американцима…
Када Штирлиц
иде улицама Берлина, улице Москве су
празне. Ту је реченицу
написао у августу 1973. године један од страних дописника, причајући о
сензационалном реаговању гледалаца на тај филм редитеља Татјане
Лиознове. Он није преувеличао. Филм је одмах постао чувен. Ажиотажа је
била толико велика да су 3 месеца после премијере филм поново показали
на ТВ. Људи су гледали као зачарани, нису могли а да не гледају.
написао у августу 1973. године један од страних дописника, причајући о
сензационалном реаговању гледалаца на тај филм редитеља Татјане
Лиознове. Он није преувеличао. Филм је одмах постао чувен. Ажиотажа је
била толико велика да су 3 месеца после премијере филм поново показали
на ТВ. Људи су гледали као зачарани, нису могли а да не гледају.
Нисам могла а да не снимам. То је био
сценарио, за који сам била спремна да
умрем. Када сам прочитала роман Јулијана Семенова 17 тренутака у
пролеће, одмах сам схватила да желим да снимим тај филм!, - сећала се
касније Татјана Лиознова. Прво, то је била ратна тема, блиска срцу
редитеља: њен је отац погинуо на фронту у време Другог светског рата.
Друго, Лиознову је очарао лик главног јунака – обавештајца екстра-класе,
човека, који деценијама живи ван отаџбине.
опширније: Глас Русије
умрем. Када сам прочитала роман Јулијана Семенова 17 тренутака у
пролеће, одмах сам схватила да желим да снимим тај филм!, - сећала се
касније Татјана Лиознова. Прво, то је била ратна тема, блиска срцу
редитеља: њен је отац погинуо на фронту у време Другог светског рата.
Друго, Лиознову је очарао лик главног јунака – обавештајца екстра-класе,
човека, који деценијама живи ван отаџбине.
опширније: Глас Русије
Depth Two (2016) - Trejler
Eksperimentalno-dokumentarni triler Dubina dva pokušava
ispričati priču koja je do danas zbog statusa javne tajne ostala
neispričana. Radi se o masovnoj grobnici u predgrađu Beograda koja
svjedoči sedamnaest godina starim zločinima, a usprkos svom vrlo
centralnom položaju, ipak ne govori ništa = извор
уторак, 21. новембар 2017.
среда, 15. новембар 2017.
петак, 10. новембар 2017.
субота, 4. новембар 2017.
уторак, 31. октобар 2017.
понедељак, 30. октобар 2017.
четвртак, 12. октобар 2017.
среда, 11. октобар 2017.
понедељак, 9. октобар 2017.
ОБЕЛЕЖЕНА 83. ГОДИШЊИЦА УБИСТВА Њ.В. КРАЉА АЛЕКСАНДРА I
Опленац, 9. октобар 2017 - Господин Предраг Марковић, члан Крунског савета, присуствовао је данас обележавању 83. годишњице убиства Њ.В. Краља Александра I у краљевском маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и помен са свештенством Епархије шумадијске.
По завршетку Литургије венце на Краљев гроб положили су г-дин Предраг Марковић у име Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, унука Њ.В. Краља Александра I, председник општине Топола г-дин Драган Живановић, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, Задужбине Краља Петра I, многобројних удружења и грађана који су се окупили да одају пошту вољеном Краљу.
Њ.В. Краљ Александар I мучки је убијен током државне посете Француској, у Марсељу, 9. октобра 1934. године. Са њим је страдао и француски министар иностраних послова г-дин Луј Барту.
Њ.В. Александар I, југословенски Краљ, други син Краља Петра I и Кнегиње Зорке, рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Александар II. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду. Након смрти Краља Петра I, он ступа на престо Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда. После смрти Краља Петра I 16. августа 1921, Регент Александар је постао Краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се Принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Престолонаследник Петар и Принчеви Томислав и Андреј.
извор: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ -
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра
|
четвртак, 21. септембар 2017.
Kako registrovati staru poljoprivrednu mehanizaciju
Sremska Mitrovica - Veliki broj poljoprivrednika poseduje stare traktore, prikolice, kombajne, motokultivatore i druge radne mašine za koje je zbog proteka vremena izgubljena dokumentacija o poreklu i vlasništvu.
„Sremske novine“ su istraživale kako registrovati staru poljoprivrednu mehanizaciju, koja su dokumenta potrebna, koliko košta registracija stare mehanizacije i u kojim rokovima se može obaviti registracija.
Sagovornik „Sremskih novina“ na ovu temu je Živan Gvoka, šef Odseka za saobraćajno-tehničke poslove u Policijskoj upravi Sremska Mitrovica.
СРПСКА "ЗЛАТНА ДОЛИНА"
СРПСКА "ЗЛАТНА ДОЛИНА" Река која у свом
кориту скрива необично богатство. - Блиц
Објављено је 06.03.2017. Река Пек, која протиче кроз Кучево, помиње се у многим хроникама, путописима
и књигама и добро је позната научницима, истраживачима и љубитељима природе. Овакав
публицитет Пека у јавности је и очекиван, с обзиром да у свом кориту скрива необично
богатство – ситне честице злата. Зато Кучево кроз које пролази Пек, често зову градом
у "златној" долини.
среда, 20. септембар 2017.
среда, 9. август 2017.
Влада Милана Стојадиновића
Објављено је 10.03.2014.
11. децембра 1938. године, одржани су последњи парламентарни избори у Краљевини Југославији. Председник владе Краљевине Југославије био је др Милан Стојадиновић, председник Југословенске радикалне заједнице. Током новембра 1938. године у сврху обележавања трогодишњице његове владе и за потребе предизборне кампање, снимљен је један десетоминутни филм. Основна идеја при снимању била је да се поређењем затеченог стања и резултата рада владе др Милана Стојадиновића истакне остварени напредак земље. У филму су приказани предизборни говори др Милана Стојадиновића у Петровграду и Неготину. Његови министри су говорили о постигнутим резултатима у развоју саобраћајне инфраструктуре, социјалне и здравствене заштите. Парламентарни избори из децембра 1938. године донели су победу листи др Милана Стојадиновића, али не и очекивану власт и још један премијерски мандат. Педесетак дана након избора морао је да поднесе оставку владе, замршене политичке прилике у земљи и на Балкану, одвеле су га у интернацију...
Трезор о Милану Кашанину - "Пронађене ствари" (Братислав Љубишић)
Објављено је 24.11.2013.
Пронађене ствари - гост у Студију III је Братислав Љубишић, историчар уметности, ликовни критичар, радио-драмски писац и уредник у Радио Београду. Међу десетинама радио драма из серије Звездани часови (човечанства), једна је посвећена и Милану Кашанину, у Београду 1945, непосредно пошто је склоњен са места управника Народног музеја. Четири троминутна инсерта из те драме премијерно емитоване 1992, коју је писао и режирао Љубишић, саслушана су у ТВ студију, у потпуној тишини, са пажњом целе ТВ екипе, а затим је аутор говорио о томе како се припремао за ово дело, каква је разлика између писања и режирања за радио и за телевизију, о серији Звездани часови....
- Учесници: Братислав Љубишић, саговорник Бојана Андрић
- Дежурна посада Студија III , сценограф Наташа Богдановић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Стојан Илић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 15.11.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију
Братислав Љубишић ПРОНАЂЕНЕ СТВАРИ - ЖИВОТ И ДЕЛО МИЛАНА КАШАНИНА
- Учесници: Братислав Љубишић, саговорник Бојана Андрић
- Дежурна посада Студија III , сценограф Наташа Богдановић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Стојан Илић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 15.11.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију
Братислав Љубишић ПРОНАЂЕНЕ СТВАРИ - ЖИВОТ И ДЕЛО МИЛАНА КАШАНИНА
Decivilizator 29.12.2016. - Milan Kašanin
Објављено је 03.06.2017.
Emisija o čoveku koji je jedno od najvećih imena naše istorije umetnosti, kustos, direktor i osnivač Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka u Beogradu, pripovedač, romansijer, esejista, književni kritičar, istoričar književnosti i likovni kritičar. Njegovo ime je Milan Kašanin...
Разговор о Милану Кашанину
Објављено је 28.04.2016.
Пред преко 50 пажљивих слушалаца 26. априла 2016. одржано је вече о Милану Кашанину у „Кући Ђуре Јакшића“ и представљена је књига Косте Димитријевића "Разговори са Миланом Кашанином".
О књизи су говорили Никола Маринковић, уредник у ИК Catena mundi, Марина Кашанин-Бојић, ћерка Милана Кашанина, Јана Алексић (Институт за књижевности и уметност) и аутор. Одломке из књиге читала је глумица Рада Ђуричин.
О књизи су говорили Никола Маринковић, уредник у ИК Catena mundi, Марина Кашанин-Бојић, ћерка Милана Кашанина, Јана Алексић (Институт за књижевности и уметност) и аутор. Одломке из књиге читала је глумица Рада Ђуричин.
Сусрети и писма Милана Кашанина (1975)
Објављено је 23.11.2013.
Милан Кашанин - књижевник, историчар уметности, есејиста, ликовни критичар, организатор Музеја кнеза Павла, директор Народног музеја од 1935. до 1944, први директор Галерије фресака (Бели Манастир, 21. фебруар 1895 - Београд, 22. новембар 1981). Милан Кашанин је између два рата сретао и упознао многе личности нашег уметничког живота, пријатељевао са њима и водио занимљиву коресподенцију. У овој емисији идући трагом преписке са Аницом Савић-Ребац, Исидором Секулић и Томом Росандићем, Милан Кашанин прича о сусретима са њима, о њиховом делу и времену њихових познанстава.
- Учесник: Милан Кашанин
- Сценарио Феликс Пашић, музички сарадник Ивана Стефановић, филмски сниматељ Љубомир Ивковић, сниматељ звука Вуко Дабушко, монтажер Каћа Стефановић, редитељ Тибор Молдвај
- Премијерно емитовано 12.11.1975, Документарно-фељтонистичка редакција Другог програма, уредник Зора Кораћ
- Учесник: Милан Кашанин
- Сценарио Феликс Пашић, музички сарадник Ивана Стефановић, филмски сниматељ Љубомир Ивковић, сниматељ звука Вуко Дабушко, монтажер Каћа Стефановић, редитељ Тибор Молдвај
- Премијерно емитовано 12.11.1975, Документарно-фељтонистичка редакција Другог програма, уредник Зора Кораћ
уторак, 8. август 2017.
Koliko Srba su ubili komunisti? -Srpska raskršća
Објављено је 07.08.2017.
Koliko Srba su ubili komunisti? -Srpska raskršća
У деветој епизоди наше емисије гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју и са њим је водитељ Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 - 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији.
У деветој епизоди наше емисије гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју и са њим је водитељ Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 - 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији.
недеља, 4. јун 2017.
недеља, 2. април 2017.
уторак, 7. март 2017.
субота, 11. фебруар 2017.
петак, 10. фебруар 2017.
недеља, 1. јануар 2017.
Шта је тачно у писању хрватске штампе о енглеској краљици Елизабети, а шта нагађање, или јефтини сензационализам?
Ова вијест убрзано се шири интернетом. Британска краљица снимала
је традиционалну Божићну поруку, овога пута у подоста депресивном тону. Она
је наводно у првој верзији поруке, како преносе инсајдери из ББЦ-ја замолила
своје поданике да схвате да је оно што је краљевска обитељ учинила
у вези принцезе Диане било потребно како би се осигурао опстанк династије. Та вијест
опет је распирила многе теорије на Земљи. Што је краљица хтјела рећи? Јесу ли умијешани
у убојство принцезе Диане?
Међутим вијест која је заправо узнемирила јавност је та да је краљица наводно поручила људима да уживају у посљедњем Божићу на Земљи јер, како је наводно рекла злонамјерни снаге, много су јачи од ње, и расту у цијелој Еуропи, придобивајући териториј сваки дан. ‘Надам се да ћете уживати својем посљедњем Божићу, рекла је с наводно краљица, прије него што је особље ББЦ-а, под строгим наредбама савјетника из палаче, послано на паузу. Радници ББЦ-ја, како наводи beforeitnews али и други портали, чули су краљичин говор који нису смјели.
Међутим вијест која је заправо узнемирила јавност је та да је краљица наводно поручила људима да уживају у посљедњем Божићу на Земљи јер, како је наводно рекла злонамјерни снаге, много су јачи од ње, и расту у цијелој Еуропи, придобивајући териториј сваки дан. ‘Надам се да ћете уживати својем посљедњем Божићу, рекла је с наводно краљица, прије него што је особље ББЦ-а, под строгим наредбама савјетника из палаче, послано на паузу. Радници ББЦ-ја, како наводи beforeitnews али и други портали, чули су краљичин говор који нису смјели.
Касније тијеком дана Божићна порука наводно је поновно снимљена,
али промијењена и мање проблематичнија за краљевски естаблишмент, него што је у
старту требала бити. Ипак по многим коментарима људи и ова друга порука није
ништа мање депресивна од прве која је наводно напрасно заустављена за јавност. С
обзиром на то да је недавно букнила вијест да Велика Британија укида кршћанство
те да га планира потпуно затомити из јавности и тако се прогласити некршћанском
нацијом, заправо овај краљичин говор и има неког смисла. Међутим, многи сматрају
да краљица зна нешто што свијет не зна и није спреман чути, док трећи сматрају како
нетко покушава смјестити краљици.
Можемо подсјетити и на то да је Папа Фрањо у једном свом говору
након Паришког напада рекао да би овај Божић могао бити посљедњи за неке људе на
Земљи алудирајући на све који се убијају у ратовима свијета данас, па је могуће
да је тако нешто пожељела учинити и краљица, а да су је у томе спријечили због угледа
династије.
=
извор: VIJEST SE ŠIRI – BRITANSKA KRALJICA NAJAVILA:
‘Uživajte u posljednjem Božiću na Zemlji?!’ - Autor: Zrinka K. Bižićnaporuka napravila kaos! * *
...Grafički prilog: faksimil portala Novi svetski poredak . (videti više)
Пријавите се на:
Постови (Atom)